Uloga prava u zaštiti životne sredine

Shvativši da je priroda preduslov za postojanje ljudskog društva, i videvši da je društvo već razvilo potencijal kojim narušava svoje prirodno okruženje, nametnuo se značaj životne sredine kao globalni izazov modernog društva.
03.01.2021

Pitanje zaštite životne sredine danas je otvorenije nego ikada. Razlog je taj što životna sredina nikada nije bila ugroženija nego danas. Zbog želje da ugodi sebi, zbog odlučnosti da obezbedi što kvalitetnije uslove života, čovek je narušio ravnotežu u živom svetu učinivši i sopstveni opstanak neizvesnim.

Razvoj u privrednim granama, a posebno u industrijskim, stvorili su uslove za kvalitetniji život ljudi. Međutim, privredni razvoj doveo je do negativnih efekata koje direktno nanose štetu životnoj sredini. Ekološki problemi su poprimili dramatične razmere, jer utiču direktno na zdravlje ljudi.

Shvativši da je priroda preduslov za postojanje ljudskog društva, i videvši da je društvo već razvilo potencijal kojim narušava svoje prirodno okruženje, nametnuo se značaj životne sredine kao globalni izazov modernog društva.

Došlo je do razvoja prava na zdravu životnu sredinu. Ono se klasifikuje kao pravo III generacije, jer se ubraja u najnovija priznata prava. Samostalna je grana prava, i reguiše odnos čoveka prema celokupnom živom i neživom okruženju u njihovoj međusobnoj interakciji. Pravo uvek  štiti najvažnija dobra čoveka, pa je i životnu sredinu, pod kojom se podrazumeva vazduh, voda, zemljište, klima, biljni i životinjski svet, prepoznao kao jedno od najvažnijih dobara i stavio pod okrilje pravne zaštite ne bi li uticao da ponašanje ljudi. Upravo ova dobra i jesu jako važna, jer opstanak ljudi zavisi od vazduha, vode, zemljišta na koji mi direktno utičemo našim svakodnevnim postupcima, a često tih postupaka nismo ni svesni. To proizilazi iz problema da naša svest o značaju životne sredine, o našim postupcima i ugrožavanju iste još uvek nije probuđena. Uloga prava u našem društvu je još značajnija u tom smislu, jer kada je neko činjenje i nečinjenje propisano zakonom značajno utiče na svest i ponašanje ljudi. Takva uloga prava je preventivna, što ima izuzetan značaj kada se radi o zaštiti životne sredine, jer često narušena dobra, naročito ona od kojih zavisimo mi, ne možemo obnoviti.

Evropska zajednica je početkom sedamdesetih godina prošlog veka prepoznala ovaj problem počela da se bavi jačanjem svesti o globalnim posledicama problema životne sredine. Već tada je uočena potreba za vođenjem zajedničke ekološke politike. Jedna od poslednjih, ali za nas najznačajnijih aktivnosti je svakako  ,, Zelen plan za Zapadni Balkan“ predviđena Evropskim zelenim planom, kojim bi se zajedničkim snagama nosili sa izazovima zelene tranzicije, klimatskih promena, gubitaka u biodiverzitetu, preterane upotrebe prirodnih resursa i zagađenja.

Republika Srbija već decenijama razvija pravnu zaštitu životne sredine. U Ustavu Republike Srbije, u članu 74 ustanovljava se pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Takođe, ustanovljava se i obaveza svakoga da čuva i poboljšava životnu sredinu. Iz ovoga proizilazi najbitnije, da je pravo na zdravu životnu sredinu zajamčeno Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom. Od izuzetnog značaja je i donošenje Zakona o zaštiti prirode i Zakon o zaštiti životne sredine, kojima je precizno uređena zaštita i očuvanje prirode.

Pored ustava, zakonodavna aktivnost usmerena na zaštitu životne sredine nastavljena je i kroz Krvični zakon kojim je predviđena posebna grupa krivičnih dela protiv životne sredine. Ratifikovane su i mnoge međunarodne konvencije radi unapređenja zaštite prirode.

U okviru pristupanja Srbije Evropskoj Uniji pokrenuto je Poglavlje 27 koje je najobimnije, najskuplje i najteže pregovaračko poglavlje. Propisi Evropske Unije u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni, a prvi naš korak bi bio prihvatanje njihovih propisa u nacionalni sistem kao i adekvatna primena i sprovođenje tih propisa na nacionalnom nivou.

Iz svega navedenog možemo reći da Srbija ima zakonodavnu inicijativu u ovoj oblasti. IN IURE stojimo odlično. S druge strane, u poslednje vreme skoro da nije bilo grada u kom je vazduh bio čist. Naši gradovi su na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Kako je DE FACTO stanje toliko drugačije?

Nađa Milisavljević

Nađa Milisavljević

AUTOR BLOGA

Rođena u Valjevu 1996. godine. Apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Voli istoriju,životinje, šetnje u prirodi. U slobodno vreme gleda filmove i serije. Trenutno centar interesovanja joj je ekologija.

Povezane teme

Unapređenje edukacije studenata prava i mladih pravnika

Unapređenje edukacije studenata prava i mladih pravnika

Zamislite da ste završili pravni fakultet, pred vama je veliki izbor karijera koje kao pravnik možete da započnete, možete da postanete advokat (da se bavite privredom, porezima, međunarodnim pravom, krivicom, parnicom), možete da postanete sudija, tužilac, javni...

Ljudska prava – slučaj dr Lens

Ljudska prava – slučaj dr Lens

Postoji više dokumenata o zaštiti garantovanih ljudskih prava, ali svakako najpoznatija je Deklaracija o ljudskim pravima doneta 1948. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Primer poštovanja garantovanih prava koji će dugo pamtiti evropsko, ali I srpsko sudstvo svakako je slučaj dr Lensa.