INTERVJU ŠĆEPAN PRAŠČEVIĆ

SRBIJI SU POTREBNI KVALITETNI KADROVI U PRAVOSUĐU I SMATRAM DA TU BEKOP MOŽE DOSTA DA DOPRINESE
Šćepan Praščević, rođen je 21. marta 1991. godine u Beogradu gde je završio Osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju – društveni smer. Diplomirao i masterirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde se bavio studentskim organizovanjem i obavljao funkciju studenta prodekana. Nakon završenog fakulteta radio je u advokatskoj kancelariji, Državnom pravobranilaštvu i Drugom osnovnom sudu u Beogradu.
ŠĆEPAN PRAŠČEVIĆ
Položio je pravosudni i advokatski ispit, pohađao veliki broj različitih stručnih seminara. Osnivač je i predsednik Beogradske konferencije pravnika, organizacije koja od 2016. godine okuplja pravnike svih profesija i njihove mlađe kolege u cilju boljeg upoznavanja svake profesije i sticanja novih praktičnih iskustava studenata i mladih pravnika radi njihovog kvalitetnijeg osposobljavanja na putu ka budućem zanimanju. Zaposlen je u Pravosudnoj akademiji. U slobodno vreme se bavi sportom i muzikom.

1, Vaša organizacija BEKOP, ima naziv po Vašem glavnom događaju “Beogradska konferencija pravnika”, koji je postao tradicija za učestvovanje na istom za svakog mladog dipl. pravnika i studenta Pravnog fakulteta u Beogradu. Od 2016. godine okupili ste sve stručnjake iz naše države, kako preko konferencije, tako i preko raznih seminara i radionica koje ste organizovali, kakav je Vaš utisak povodom vidljivih rezultata Vaše organizacije?

Naša ideja krajem 2015. godine je bila da organizujemo jedan višednevni događaj u Narodnoj skupštini na koji bi pozvali što više stručnjaka iz raznih pravničkih profesija, kao i studente i mlade pravnike koji bi na jednom mestu trebalo da se upoznaju sa širokom lepezom pravničkih zanimanja, trasiraju svoj karijrni put i eventualno apliciraju za neke od praksi koje smo im obezbedili. Ubrzo je ideja o jednoj konferenciji perasla u ideju o osnivanju organizacije kako bi smo organizovali mnoštvo drugih radionica, panel diskusija, okruglih stolova, a organizaciju smo nazvali po našem prvom inicijalnom događaju.
Već posle prve centralne godišnje konferencije, komentari drugih organizacija su bili „kako ovo nama nije palo na pamet“, a sa drugih fakulteta „zašto ovako nečega nema kod nas!?“ Do sada smo ostvarili aktivnu saradnju sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Ministarstvom pravde, Pravosudnom akademijom, Gradom Beogradom, Advokatskom komorom Beograda, Višim sudom i Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, Javnobeležničkom komorom i Komorom javnih izvršitelja Srbije, USAID-om i mnogim drugim stručnjacima iz različitih pravničkih profesija. Sve ovo predstavlja kompliment našoj organizaciji i potvrdu da smo prethodnih godina vrlo dobro radili na ostvarenju naših ciljeva. Moj utisak je da smo tek počeli, sada imamo zrelu organizaciju koja ima još mnogo toga da uradi i postavi nove standarde na polju prava.
2. Jedan od bitnih projekata za svakog studenta Pravnog fakulteta je simulacija suđenja, koju vi organizujete u Višem sudu-Posebno odeljenje (kolok. Specijalni sud), gde učesnici imaju priliku da ih neposredno pripremaju poznati stručnjaci iz tužilaštva i advokature. Pošto ste objedinili teoriju i prakus, Vaš utisak povodom toga.
Svaki dodir studenta i mladog pravnika sa praksom je dragocen kako za njegovo karijerno usmeravanje, tako i za njegovo bolje usavršavanje. Za dobrog sudiju ili tužioca je pored dosta učenja potrebno još više prakse. Dugogodišnji naporan rad je ono što od člana advokatske komore pravi dobrog advokata. Simulacija suđenja je samo prvi korak na ovom velikom putovanju, ona pomaže mladim pranicima da, za početak, bolje razumeju krivični i parnični postupak, da se lakše orijentišu i primene stečeno teorijsko znanje.
3. Koji su Vaši ciljevi?
Želimo da postanemo relevantan faktor u struci koji će ubuduće moći da ispred nevladinog sektora još aktivnije uzme ulogu u kreiranju boljeg ambijenta za naše mlađe kolege.
4. Koji je Vaš savet za dipl. pravnik?

Ako sebe vidite u pravosuđu, mislim da je nabolje početi iz suda. Do sada sam se uverio da najbolje znanje imaju sudijski pripranici, njima je i najmanje vremena potrebno za pripremu pravosudnog ispita. Kasnije, i da odete u advokaturu, imaćete najbolje znanje i kontakte.

 

5. Koji su Vaši uzori, šta i ko Vas inspiriše?
U pravničkom životu, moji uzori su profesor, istoričar, književnik i političar Slobodan Jovanović o kome nije potrebno mnogo govoriti, kao i profesor i akademik Mihailo Đurić koji je od tadašnje države progonjen i zatvaran jer je upozorio da je Jugoslavija već praktično razbijena amandmanima od 1971. godine, da je nacionalizam uveliko zahvatio zemlju i da Srbi ovim razbijanjem imaju da izgube naročito mnogo zbog svog prisustva u drugim republikama. Isticao je da Jugoslavija ovim izmenama postaje samo geografski pojam, na čijem se tlu pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda uspostavlja nekoliko nezavisnih, čak i međusobno suprostavljenih nacionalnih država.

Inspiriše me potreba da, onoliko koliko mogu, uzmem stvar u svoje ruke i pomognem našem društvu na polju prava za koje sam se i školovao. Da sam hteo da budem dobar samo sebi, verovatno bih se zaposlio u nekoj privatnoj firmi za dobru platu ili u nekom preduzeću. Srbiji su potrebni kvalitetni kadrovi u pravosuđu i tu smatram da mogu mnogo da doprinesem.

Intervjuisala: J.Kusmuk
Januar 2020. BLH
back to top